Pređi na sadržaj

Glaser-ova metoda prema DIN 4108-3: šta računa i dokle važi

6 min. čitanja

Glaser-ova metoda odgovara na tačno jedno pitanje: da li se pri utvrđenim zimskim uslovima usled difuzije vodene pare u građevinskom elementu izlučuje kondenzat i može li se leti ponovo osušiti? To je jezgro računske metode dokazivanja iz DIN 4108-3 o zaštiti od vlage. Ko čita rezultat, treba da zna šta ulazi u proračun, a šta ne.

Dva godišnja doba, fiksni granični uslovi

Računa se stacionarno, dakle sa konstantnim uslovima tokom celog perioda. Period kondenzacije traje 90 dana od decembra do februara, period isparavanja 90 dana od juna do avgusta. Za leto nisu zadate spoljašnje temperature, samo pritisci pare.

Period Spolja Iznutra
Period kondenzacije (decembar do februar) −5 °C, 80 % relativne vlažnosti, 321 Pa 20 °C, 50 % relativne vlažnosti, 1.168 Pa
Period isparavanja (jun do avgust) Pritisak pare 1.200 Pa Pritisak pare 1.200 Pa; u ravnima kondenzacije spoljašnjih zidova pritisak zasićene pare 1.700 Pa

Vrednosti iz tabele BauNetz Wissen navodi kao normativne granične uslove; stranica ne navodi izdanje. Da takve vrednosti menjaju između izdanja norme, pokazuje osvrt unazad: Fraunhofer IBP je 1999. za tadašnju važeću normu još opisivao −10 °C spoljašnje temperature tokom 60 dana. Danas je DIN 4108-3 dostupan u izdanju 2024-03, koje prema DIN Media zamenjuje izdanje 2018-10. Kod dokaza računaju se vrednosti izdanja koje je u projektu dogovoreno.

Iz strukture slojeva određuju se iznutra ka spolja temperature, a iz njih pritisak zasićene pare. On se upoređuje sa tokom stvarnog pritiska pare. Norma, prema položaju dve krive, razlikuje četiri slučaja, od odsustva izlučivanja kondenzata do izlučivanja u čitavom području.

Rezultat je bilans. Prvo se utvrđuje da li se i u kom sloju izlučuje kondenzat i u kojoj količini; zatim se nasuprot tome stavlja količina isparavanja leti. Proverava se može li uneti kondenzat u periodu isparavanja ponovo u potpunosti da se osuši i kolika rezerva sušenja ostaje u odnosu na vlagu unetu van plana.

Uloga sd-vrednosti

sd-vrednost je proizvod debljine sloja u metrima i faktora otpora difuziji μ materijala; ona opisuje koliko se sloj suprotstavlja isparavanju vode. Kod višeslojnih građevinskih elemenata određuje se po slojevima i sabira. Time određuje gde u poprečnom preseku pritisak pare opada i da li se kriva pritiska pare i kriva zasićenja dodiruju. Za ravne krovove od drveta BauNetz Wissen formuliše pravilo da u nizu slojeva folija ili traka sd-vrednosti moraju opadati iznutra ka spolja.

Za praksu iz toga sledi: sloj sa visokom sd-vrednošću na spoljnoj strani leti usporava povratno sušenje, a sloj na unutrašnjoj strani usporava ulaz pare zimi. Kako proizvođač premaza navodi sd-vrednost, pokazuje prilog o V- i W-klasama u tehničkom listu.

Šta se smatra bezopasnim

  • Voda koja nastaje zimi mora se u periodu isparavanja ponovo predati okolini.
  • Građevinski materijali koji dolaze u dodir sa kondenzatom ne smeju biti oštećeni, na primer napadom gljivica ili korozijom.
  • U konstrukcijama krova i zida masa izlučenog kondenzata u opštem slučaju treba da iznosi najviše 1,0 kg/m².
  • Ako element sadrži slojeve koji vodu ne upijaju kapilarno, važi najviše 0,5 kg/m². Tu spadaju folije, metali, normalni beton, kao i mineralna vuna i plastična pena.

Ne mora se računati svaki zid. Prema prikazu BauNetz Wissen, dokaz otpada na primer kod spoljašnjih zidova malterisanih sa strane prostorije sa odobrenim sistemom termoizolacije fasade (Wärmedämmverbundsystem) i kod unutrašnje izolacije sa unutrašnjim malterom do R ≤ 1,0 m²K/W, ako struktura dodatno ima sd,i-vrednost od najmanje 0,5 m. Merodavan ostaje tekst norme. Gebäudemodernisierungsgesetz (zakon o modernizaciji zgrada) u § 11 za zgrade koje se grade i dalje navodi izdanje DIN 4108-3: 2018-10.

Šta proračun ne vidi

Metoda bilansiranja po periodima je jako pojednostavljena metoda dokazivanja za procese difuzije. BauNetz Wissen kao neobuhvaćeno navodi:

  • realne, promenljive klimatske granične uslove,
  • povećana opterećenja vlagom, na primer usled građevinske vlage ili nakon građevinskih šteta,
  • uticaje toplote zračenja,
  • karakteristike materijala promenljive sa vlagom, kao što su otpor difuziji i toplotna provodljivost,
  • akumulaciju i transport vlage sorpcijom i kapilarnim provođenjem.

Takođe ostaje van razmatranja transport tečne vode. Ni konvekciju proračun difuzije ne obuhvata: kroz curenja u zoni sa strane prostorije topao, vlažan unutrašnji vazduh može strujati u konstrukciju. Nedostaju i ravnotežna vlažnost i ponašanje korisnika. Za klimatizovane stambene ili stambenim slične namene računski pristupi norme izričito ne važe.

Same normativne vrednosti, na primer −5 °C tokom 90 dana, prema BauNetz Wissen ne izgledaju u svim delovima Nemačke realistično, ali sadrže sigurnosne rezerve.

Postojeći zidovi: gde rezultat postaje slab

Kod postojećeg zida struktura i karakteristike često su poznati samo približno, a zid je retko tako suv kao u računskom modelu. Metoda radi sa fiksnim karakteristikama. Voda koja u zid dospe kao kiša pod vetrom ili kapilarnošću u proračunu se ne pojavljuje; to sledi iz izostanka transporta tečne vode.

Ako pojednostavljena metoda ne dovodi do dovoljno tačne procene, DIN 4108-3 predviđa higrotermalnu simulaciju prema DIN EN 15026. Ona simulira ponašanje elementa tokom više godina pri realnim klimatskim uslovima. Tamo gde postojeće zidove treba izolovati iznutra, prilog o unutrašnjoj izolaciji u postojećim zgradama razmatra sadejstvo dokaza i WTA-uputstava (WTA – Wissenschaftlich-Technische Arbeitsgemeinschaft für Bauwerkserhaltung und Denkmalpflege, naučno-tehnička radna zajednica za održavanje građevina i zaštitu spomenika).

Položen Glaser-ov dijagram, dakle, dokazuje da difuzija pri normativnim uslovima ostaje nekritična. On ne dokazuje da je zid suv, da je vazdušna zaptivenost u redu ili da je kiša pod vetrom zadržana. Kod postojećih zidova proračun je pouzdan koliko i pretpostavka o postojećim slojevima.

Izvori

Nastavite čitanje

Više praktičnog znanja iz iste oblasti.