Čitanje tehničkog lista: šta zaista govore V- i W-klase
Preskoči kroz ovaj članak
Na deklaraciji fasadne boje piše „V1, W3 prema DIN EN 1062-1″. To zvuči kao položen test. Ali to nije test — to je razvrstavanje, i to takvo čija se smernica brojeva kod ova dva pokazatelja kreće u suprotnim pravcima. Ko to ne zna, čita deklaraciju naopako.
Norma o razvrstavanju ne postavlja zahtev
DIN EN 1062-1 (izdanje 2004-08) je norma o razvrstavanju. Ona opisuje rast u koji se mogu svrstati premazi za spoljne zidove: sjaj, debljina suvog filma, veličina zrna, gustina struje difuzije vodene pare, vodopropustljivost, premošćavanje pukotina, propustljivost za CO₂.
Ali nigde ne navodi koja klasa je potrebna za određeni zid. Oznaka „W3″ zato ne znači „pogodno”, nego samo „izmereno i razvrstano”.
Ono što je stvarno propisano nalazi se u drugoj normi: DIN 4108-3, aktuelno izdanje 2024-03. Tek ona povezuje opterećenje zgrade sa brojčanom vrednošću koju treba ispuniti.
Dve klase, dva pravca
Gustina struje difuzije vodene pare V opisuje koliko dobro vlaga prolazi kroz premaz ka spolja:
| Klasa | Propustljivost | Gustina struje difuzije | odgovara sd |
|---|---|---|---|
| V1 | visoka | > 150 g/(m²·d) | < 0,14 m |
| V2 | srednja | ≤ 150, > 15 g/(m²·d) | ≥ 0,14, < 1,40 m |
| V3 | niska | ≤ 15 g/(m²·d) | ≥ 1,40 m |
Vodopropustljivost W opisuje koliko tečne vode prodre pri kišnom udaru:
| Klasa | Propustljivost | Koeficijent upijanja vode |
|---|---|---|
| W1 | visoka | > 0,5 kg/(m²·h0,5) |
| W2 | srednja | ≤ 0,5, > 0,1 kg/(m²·h0,5) |
| W3 | niska | ≤ 0,1 kg/(m²·h0,5) |
Obe klasifikacije opisuju isto: stepen propustljivosti. Samo što je velika propustljivost za vodenu paru poželjna, a velika propustljivost za vodu nije. Otuda zamka:
- V1 je najbolja difuziona klasa — zid se dobro suši.
- W1 je najlošija klasa zaštite od kiše — zid upija.
„V1, W1″ dakle nije dvostruka najviša ocena, nego premaz koji dobro propušta vlagu — u oba pravca.
Šta zahteva DIN 4108-3
Norma svrstava svaku zgradu u jednu od tri grupe opterećenja kišnim udarom, u suštini prema godišnjoj količini padavina: grupa I ispod 600 mm, grupa II od 600 do 800 mm, grupa III preko 800 mm. Pregledna karta sa podacima Nemačke meteorološke službe (Deutscher Wetterdienst) daje polaznu vrednost.
Dva pravila pored toga redovno se previđaju, iako imaju prednost nad kartom:
- Geometrija zgrade podiže grupu. Visoke zgrade i objekti na izloženom položaju prebacuju se za jednu stepenicu naviše, nezavisno od regionalne klime.
- U slučaju sumnje važi viša grupa. Norma to izričito navodi: ako grupa ne proizlazi jasno iz karte, treba pretpostaviti višu vrednost.
Za grupe II i III norma zahteva vodoodbojnu spoljnu malternu oblogu. A „vodoodbojno” je tačno definisano — istovremeno kroz tri vrednosti:
| Pokazatelj | Granična vrednost |
|---|---|
| Koeficijent upijanja vode w | ≤ 0,5 kg/(m²·h0,5) |
| Difuzioni ekvivalent debljine vazdušnog sloja sd | ≤ 2,0 m |
| Proizvod w · sd | ≤ 0,2 kg/(m·h0,5) |
Tri vrednosti su povezane — i to menja sve
Ove granične vrednosti poznate su pod nazivom Kincelovi kriterijumi (Künzel-Kriterien); potiču iz istraživanja iz 1968. na Fraunhofer-institutu za građevinsku fiziku u Holzkirchen-u. Naziv opisuje samo poreklo: to nisu kriterijumi pored norme, oni stoje doslovno u njoj. Formulacije poput „ne ispunjava normu, ali ispunjava Kincelove kriterijume” nemaju smisla.
Presudan je treći kriterijum. Proizvod sprečava da se obe pojedinačne granične vrednosti istovremeno iskoriste do maksimuma:
- Ko u potpunosti iskoristi w = 0,5, sme imati najviše sd = 0,4 m — ne 2,0 m.
- Ko iskoristi sd = 2,0 m, sme imati najviše w = 0,1 — ne 0,5.
Otuda naizgled protivrečni podaci u literaturi, gde se negde navodi „sd ≤ 2 m”, a negde „sd ≤ 0,4 m”. Obe tvrdnje su tačne; to su dve tačke iste krive.
Iza toga stoji građevinsko-fizička logika koju vredi razumeti: premaz sa većim upijanjem vode nije automatski loš — sve dok upijena voda posle kiše brzo može ponovo da izađe. Ocenjuje se bilans upijanja i otpuštanja, a ne samo upijanje.
Četiri stvari koje deklaracija ne navodi
Metode ispitivanja nisu iste. DIN 4108-3 zahteva w prema DIN EN ISO 15148 i sd prema DIN EN ISO 12572. Deklaracije premaza tipično navode w prema DIN EN 1062-3 i sd prema DIN EN ISO 7783. Metode se razlikuju po uzorku, podlozi i trajanju ispitivanja. U praksi se vrednosti izjednačavaju — što strogo normativno nije korektno.
Vrednost sd zavisi od debljine sloja. Ona se skalira proporcionalno: dupla debljina suvog sloja, dupla vrednost sd. Vrednost iz deklaracije važi za navedenu ispitnu debljinu sloja. Ko nanese deblji sloj ili treći sloj, napušta ispitano stanje — a na staroj fasadi postojeći premazi se tako i onako dodaju.
Postoje dve formule obrade podataka. DIN EN ISO 7783 sadrži dva puta da se iz istog merenja izračuna vrednost sd. Izveštaj o ispitivanju Instituta za ispitivanje lakova Andreas Keiner dokumentuje za isti proizvod 0,227 m po jednoj i 0,421 m po drugoj formuli — faktor 1,9. Kod proizvoda blizu granice V1/V2 od 0,14 m, izbor formule može odlučiti o klasi.
Kriterijumi važe za sistem, ne za boju samu. Norma govori o „malterima i premazima” kao sloju zaštite od kiše. Merodavan je ono što se nalazi na zidu: malter plus premaz plus stari premazi. Premaz koji sam za sebe dostiže w ≤ 0,5 sam po sebi malo govori o celokupnom sistemu.
Oprez kod dva raširena podatka
„Difuziono otvoreno” nije normiran pojam. Ne postoji tehnička definicija. Neki ponuđači nazive difuziono otvorenim sd < 1 m, drugi sd < 2 m. Pouzdana je samo V-klasa ili brojčana vrednost sd sa navedenom ispitnom debljinom sloja. Za „propustan za disanje” (atmungsaktiv) važi isto.
Veoma male vrednosti sd su šum. Podaci u rasponu od 0,01 m nalaze se u redu veličine greške merenja. Ko obrazlaže nadmoćnost vrednošću sd = 0,01 umesto 0,02 m, argumentuje unutar merne nesigurnosti.
I upozorenje o izvorima: slobodno dostupna reprodukcija DIN 4108-3 na umwelt-online.de navodi za proizvod w · sd vrednost „< 2,0″ umesto tačne ≤ 0,2 — očigledno greškom iz susedne kolone. Greška iznosi faktor 10 i čini svaku na njoj zasnovanu procenu bezvrednom. Stranica se često linkuje na forumima.
Izvori
Tabele klasa za V i W preuzete su iz izveštaja o ispitivanju Instituta za ispitivanje lakova Andreas Keiner GmbH, koji ih doslovno navodi kao osnovu za razvrstavanje. Podaci o grupama opterećenja i o tabeli 6 potiču iz punog teksta DIN 4108-3:2018-10. Aktuelno izdanje je 2024-03; objavljene napomene o izmenama odnose se na postupak periodičnog bilansa i novi odeljak o podnim pločama, ne na poglavlje o kišnom udaru. Izmena tabele 6 je stoga malo verovatna, ali nije proverena na originalnom tekstu izdanja 2024-03.
Ovde nisu obrađene klase za sjaj i propustljivost za CO₂: za obe nije bilo moguće potvrditi brojčane granice iz pouzdanog izvora. Bolja praznina nego uverljiv, ali neproveren broj.