Zašto plesan nije pitanje grejanja

Ko na spoljašnjem zidu primeti plesan, obično čuje isti savet: više grejati, više provetravati. To je nedovoljno. Da li će se plesan razviti ne odlučuje temperatura u prostoriji, nego temperatura na unutrašnjoj površini konstrukcije — a ona može biti znatno niža od temperature sobnog vazduha, a da to niko ne primeti.

Granična vrednost stoji u jednoj normi, i iznenađujuće je visoka

DIN 4108-2 zahteva u području toplotnih mostova, na najnepovoljnijem mestu unutrašnje površine, faktor temperature f_Rsi ≥ 0,70. Faktor je bezdimenziona veličina i opisuje koji deo temperaturne razlike između unutra i spolja još uvek stiže do površine:

fRsi = (θsi − θe) / (θi − θe)

Granični uslovi proračuna utvrđeni su za stambenu namenu: 20 °C vazduh u prostoriji, −5 °C spoljni vazduh, 50 % relativna vlažnost vazduha u prostoriji, najviše 80 % relativna vlažnost na površini konstrukcije. Kada se to unese, dobija se minimalna temperatura površine od 12,6 °C.

Ova vrednost od 12,6 °C nije zaokružena konvencija. Ona proizlazi iz Magnusove formule: pri 20 °C i 50 % vlažnosti vazduha u prostoriji, pritisak vodene pare iznosi 11,66 hPa. Temperatura površine pri kojoj taj pritisak pare čini 80 % pritiska zasićenja iznosi 12,62 °C.

Zašto je tačka rosišta pogrešno merilo

U praksi se često uzima tačka rosišta — temperatura pri kojoj je vazduh zasićen i voda se izdvaja. Pri 20 °C i 50 % relativne vlažnosti ona iznosi 9,3 °C.

Granica plesni leži, međutim, već na 12,6 °C, dakle 3,3 kelvina iznad toga. Ko čeka vidljiv kondenzat, čeka predugo. Verbraucherzentrale to formuliše ovako: „Od otprilike 70 do 80 odsto neposredno na hladnom zidu plesan može da raste. Za to zid ne mora da deluje vlažno niti da se na njemu vidi kondenzovana voda.”

Pravilo od 80 procenata je pravilo trajanja

Vodič za plesan Umweltbundesamt-a na ovom mestu je precizan. Granica vlažnosti ispod koje, pod inače optimalnim uslovima, ne dolazi do rasta, leži na oko 70 % relativne vlažnosti na površini. Između 70 i 80 % dovoljno je da vlažnost „deluje duže vreme” — materijali pri tom ne moraju vidno da budu vlažni. Iznad 80 % rastu skoro sve vrste relevantne za unutrašnje prostore.

Vrste se pri tom znatno razlikuju. To se iskazuje kao a_w-vrednost, koja odgovara brojčanoj vrednosti relativne površinske vlažnosti podeljenoj sa 100:

• Aspergillus restrictus — od a_w 0,70 do 0,75
• Aspergillus versicolor — od 0,78
• Penicillium chrysogenum — od 0,78 do 0,81
• Cladosporium cladosporioides — od 0,86 do 0,88
• Stachybotrys chartarum — tek od 0,94

Proračun svesno računa sa nepovoljnim slučajem

Detalj koji se lako previdi: u proračunu plesni unutrašnji otpor prelaska toplote uzima se sa R_si = 0,25 m²K/W — skoro dvostruko više od 0,13 m²K/W koje se koristi pri proračunu U-vrednosti.

To nije greška, nego namera. Viša vrednost odslikava otežan prelaz toplote: u uglovima prostorije, na ivicama, iza nameštaja, iza zavesa. Upravo tamo gde se plesan prvo javlja, do površine stiže manje toplote iz prostorije.

To takođe objašnjava zašto plesan tipično počinje u uglovima i iza ormara, a ne usred slobodne zidne površine.

Šta to znači za praksu

Iz toga se mogu izvesti tri stvari:

1. Temperatura površine je merna veličina, a ne temperatura u prostoriji. Infracrveni termometar na najhladnijem mestu govori više od svakog sobnog termostata.
2. Relativna vlažnost vazduha u prostoriji pomera graničnu vrednost. Ako se poveća sa 50 na 60 %, raste i potrebna minimalna temperatura površine. Proračun važi samo pod svojim graničnim uslovima.
3. f_Rsi ≥ 0,70 ne znači „nema plesni”. To je minimalni zahtev pod normiranim uslovima na najnepovoljnijem mestu — nije indulgencija niti projektni cilj.

A korišćenje prostora?

Radi poštenja: Umweltbundesamt izričito sistematizuje uzroke šteta od vlage na građevinske i uzrokovane korišćenjem. Ko tvrdi da plesan nikada nema veze sa grejanjem i provetravanjem, skraćuje stvar isto kao i suprotna strana.

Poenta je drugačija: ako je temperatura površine građevinski ispod kriterijuma, to se ponašanjem korisnika jedva može nadomestiti. Tada ne pomaže protokol provetravanja, nego samo promena na samoj konstrukciji.

---

Izvori

• DIN 4108-2 — Wärmeschutz und Energie-Einsparung in Gebäuden, Mindestanforderungen an den Wärmeschutz. Napomena: od maja 2026. važi verzija 2026-05, koja zamenjuje 2013-02; tabela 3 je redizajnirana.
• Umweltbundesamt, Leitfaden zur Vorbeugung, Erfassung und Sanierung von Schimmelbefall in Gebäuden (2017), poglavlje 1.2 i tabela 3
• Verbraucherzentrale NRW, „Wohnen ohne Schimmel”, str. 6
• Deutscher Wetterdienst, Wetter- und Klimalexikon, odrednice „Relative Feuchte” i „Taupunkt”
• Landeshauptstadt München, FES-Infoblatt zum Mindestwärmeschutz nach DIN 4108-2

Brojčane vrednosti u ovom članku su proračunate vrednosti prema normi pod navedenim graničnim uslovima. One nisu izmerene vrednosti na konkretnom objektu i ne predstavljaju garanciju za neki građevinski projekat.